Јовица Илић – Песме

СОЛАРНЕ СТАНИЦЕ

Упознао сам те на соларној станици

Тада сам додиривао зраке

И изговарао речи које нисам знао

Са њима је потекао живот

Расли смо на путу по коме сам будним очима

Сањао да је могуће да милујем

твоје бестелесно лице

твоју светост која је у мени стварала

онај присутни праменчић љубави

Сети се вечности

Свих људи под небом

Бићеш бесмртна

И када те ноћ покрива

А камење прска муње

Упознао сам те на тим сунчевим станицама

Без возног реда и чекања

Једноставно је све то кад верујеш а да ни не видиш

ПЛАЖА И ПЕСАК

Сиве су плаже на којима галебови

Живе као морнари

Пожелео сам да будем застава

Изнад огњишта покривених

Неспокојем

И да свирам за мој живот

Без мора и младости

Без тишине

Али да певам у теби

У теби да говорим

Да пошаљем све поруке у боци

У море

У вечности и без мог тела

У љубави да спавам

На плажи и песку

Са тобом

БАРИКАДЕ ЛЕПОТЕ

Да пренесем све тајне овог света

У тебе

Јер је лепота непозната секунда

Времена трошног

Без твоје лепоте сам нико

И цео свет би нестао

Дозволи ми да се ​​спасим

Ништавила и окрени јастук

Ти си безвремена

Усамљеност као змија осветница

Тражи плен

Сржба као отров кроз наше кости рије

Заустави се на барикадама лепоте

Пре него што часовничар објави дијагнозу

И време буде претворено у темпирану бомбу

Превела са македонског на српски: Искра Пенева