Književne vertikale

U drugoj etapi regionalnog konkursa UNPS, redakcija
i žiri konkursa primili su radove trideset autora koje su pročitali sa zanimanjem i željom nesmanjenom iznenadnim apokaliptičnim okolnostima, koje traju.
Stvarnost je nepredvidivija od svakog romana; možda ne i od svake pesme.
Tragom savremene pošalice, koja ide naporedo sa pošašću
(sličnom a opet vrlo različitom imenicom) – a koja glasi da se može desiti da upravo korona napravi treću Jugoslaviju, i da su čudni putevi… i dobrog i zlog; a mi razume se pravimo jedan samo književni i regionalni, nematerijalni proizvod, na jedan konstruktivan i human način. No, šalu na stranu, ovom prilikom javljamo se sa imenima autora u najširem izboru, od kojih pojedini imaju izražen arhetipski ili pak antički odnos prema životu i pevanju, koji odlaze duboko u unutrašnji
svet i njegov minimalizam; te autora i autorki koji eksperimentišu u formi, ritmu i rečima ili pak autora sa uspelo uobličenim dnevničkim ili ispovednim tonom.
Ovoga puta odziv je bio slabiji nego u prvoj etapi, što je donekle možda i očekivano za drugu etapu, donekle izazvano i opasnom i rastućom epidemijom, i remećenju “pesničke svakodnevice” koju je ona donela.
Jasno je da svi donekle funkcionišemo usporeno i kao na filmu. I da nam je sad vidljivije kako nešto što je danas npr. fantastika u književnosti – to ne mora i da ostane, teorijski, u budućnosti.
U etapi su pristigle i pesme pesnika koji su već učestvovali ili se štampaju u prethodnoj etapi, a koji su ovde ravnopravno zastupljeni, – ukupno jedanaest pesnika i pesnikinja.