KNJIŽEVNE VERTIKALE

KNJIŽEVNE VERTIKALE

Željko Ivanji

BELA MAJCA

Bela majica mu je lepo stojala, iako je nije svojevoljno obukao. Naredba pukovnika žandarmerije za sve pripadnike policije, „civile“ bila je nedvosmislena: “Danas demonstranti oblače bele majce, pa morate i vi“. U masi se Miomir Petrović nije razlikovao, izuzev lepote koja ga je krasila, neokrnjene preduzetim akcijama kojih nije bilo puno, jer je Miomir tek počeo sa operativnim radom. Pravilne crte lica zdravog muškarca sa malim ožiljkom, koji se sviđao njegovoj devojci, dok bi krajičkom usana prelazila preko njegovog lica. Znao je da ga zaboli taj ožiljak nastao pogrešnim udarcem kaiša njegovog oca, kojim je ovaj zamahnuo zatečen u ljubavnom zanosu sa ženom koja nije bila Miomirova majka. To je bio onaj kraj kaiša na kojem je bila kopča. Miomira je boleo ožiljak a sećanje na tu scenu ga je peklo, onako iznutra. Bio je rešen da na nju zaboravi baš kao što je i njegov otac zaboravio na usrane gaće navukavši nespretno pantalone dok je jurio za svojim sinom zakačivši ga tom nesrećnom kopčom.
„Evo zaboravio sam“ pomislio je pritegnuvši kaiš na kratkim pantalonama za koje mu nije ni bio potreban, kao da kaiš predstavlja ritualni predmet koji će isceliti sećanje na neki drugi kaiš namenjen znatiželjnom detetu koje je krivo zato što je čulo roptanje iz sobe koja je pripadala mami i tati.
„Ma jebite se svi“ promrljao je sebi u bradu dok je tražio žrtvu u gomili demonstranta, obučen da ima pravo na dete, naučen da dobije batine, obučen da udari, naučen da bude udaren kao dete.
Na trenutak ogoljen pogledom dečaka iz gomile, napokon je uspeo da mu uhvati pogled.
„Šta gledaš bre!?“ viknuo je prema njemu.
„Ti si policajac, ti si…“
Dečak nije mogao da nastavi, Miomirovo koleno je pritiskalo njegov grkljan. Umesto iz usta dečaka, pljuvačka je polako curela iz Miomirovih usana. Bio je uplašen. Miomir je bio uplašen, a dečak se čudio, baš kao i njegova devojka koja se izdvojila iz gomile.
Miomir je prepoznao njen pogled. Zapamtio ga je kada ga je otac pojurio sa kaišem. To je bio pogled žene koju su sakrila očeva leđa. Njen pogled i usne njegove devojke su oslobodile mladića. Miomir je bio slobodan.

Share via
Copy link
Powered by Social Snap