SUADA M.KOVAČEVIĆ

A  MOSTA  NEMA

 

Postoji  rijeka  neka,

Što  između

Mene  i  tebe  protiče,

I  obale  nam  dotiče.

A  mosta  nema…

 

Da  je  pregazim…duboko.

Da  je  preplivam…široko.

A  mosta  nema…

Pa  kako  da  ne   zaboli,

Kad  nismo  na  istoj  obali?

 

Pokušavam  te  dozvati.

Da  li  ćeš  zov  srca

Prepoznati?

A  mosta  nema…

Postoji  rijeka  neka…

Iz  srca  moga  izvire,

I  bez  utoka  uvire..

A  mosta  nema…

 

A  da  sam  bila

Mudrija ,

Našla  bi  se  neka

Ćuprija .

Sigurno  bi  bilo izbora,

Da  sam  se  držala   Izvora.

 

BESMRTNA PJESMA

 

Dušo moja,

Ostala si čista.

Opet da se rodim

Ja bih bila ista.

 

Sasvim svoja,

Ja i pjesma moja,

Nikom dužna,

I nikome kriva

I kad odem,

U pjesmi sam živa!

 

Kada umru,

Pjesnici još ‘žive’,

Za besmrtnost,

To su pjesme krive!

 

KAD  BUDEM  OTIŠLA

 

Kad  budem  otišla  jednom

Niko  primijetiti  neće,

Vidjeće  samo  da  me  nema.

Ka  svome  ušću  sve  se  kreće,

Čitav  se  život  za  to  spremam.

 

Nemojte  vještačke suze  na  lica

One  su  samo  voda  i  sol.

Ne  trebam  lažnih  plačljivica

Ako  u  srcu  nije  bol!

 

Na  mjesto  moje  drugi  će  doći,

Vrijeme  je  najbolji  lijek.

Sve  što  bude, to  će  i  proći,

Pa  tako  i  ljudski  vijek.

 

Kad  više  ne  budem  bila živa

Pamtite  samo  moje  pjesme

Jer  one  su  dio  moga bića.

Za  sve  grijehove, sama  sam  kriva,

Pjesme  su  moja  životna  priča.

 

KRIVA  SAM

 

Kriva sam, priznajem,

Pa  kako  bude!

Ali  se  ne  kajem.

A  ti  po  pravdi,

Časni  Sude!

 

Još  jednom

Da   se  rodim,

Opet  bih  isto.

S  tim  sam  odavno

Sasvim  na  čisto.

 

Ni  više  ni  manje,

Nego  ovako.

Ne tražim  pomilovanje.

Sreće  svoje,

Kovač  je  svako.

 

Bila sam  heroj  i  kukavica,

Kako  kad.

Nekad  k'o  ptica,

Nekad  k'o  crv.

Za  čovjeka  su i  znoj  i  krv.

 

Često  stradala,

Ali  se  nadala  i  vjerovala

U  ljubav  i  ljude.

I  još  vjerujem,

Pa  kako  bude.

A  ti  po  pravdi,

Časni  Sude.

Ja  se  ne  kajem…

 

MOJ  ŠAROVE

 

Moj  Šarove!

Težak  je  život  pas'ji,

Bezbeli.

Vjerno  si  služio  gazdu,

Pa  ipak  su  te,

Drugom  odveli.

 

A  ovaj  drugi,

Čudnog  je  kova.

Biće  ti  dobro  s  njim,

Ako  bude  lova.

 

Ni  jednog  nisi

Po  svome  bir'o.

Voljeće  te

Dok  budeš  dizao  divljač

I  aportir'o.

 

A i  ti  imaš  dušu,

Dobru, pseću.

Samo  što  nisi

Imao  sreću,

Moj  Šarove.

 

Težak  je  život  pas'ji.

Ali  da  znaš,

Ni  ljudski  nije

Mnogo  bolji.

 

Previše  htijenja,

A  nikad  po  volji,

Vazda  tegleći.

Vjeruj  mi:

Ljudski  je  život

Kao  kereći,

Moj  Šarove!