INTERNACIONALNI TEATARSKI INSTITUT − ITI (International Theatre Institut) je međunarodna autonomna profesionalna organizacija, osnovana pri UNESCO-u, 1948. godine. Cilj Instituta jeste omogućavanje međunarodne razmene znanja i iskustava u pozorišnoj umetnosti i saradnja među članicama, kao i fruktuacija dramskih dela i dramskih pisaca kroz prevođenja i javna čitanja njihovih dramskih opusa u stranim zemljama. ITI danas broji preko sto nacionalnih centara na svim kontinentima i čini jednu od najvažnijih nevladinih institucija na polju izvođačkih umetnosti.
Jedna od najstarijih manifestacija ITI-ja koja se kontinuirano događa od 1962. godine je obeležavanje Svetskog dana pozorišta, 27. marta. A ovaj datum vezan je i za Srbiju. Naime, 29. marta 1957. godine u Parizu u zgradi pozorišta „Sara Bernar” otvoren je Teatar nacija operskom predstavom „Don Kihot” u izvođenju Opere narodnog pozorišta u Beogradu. Naslovnu ulogu pevao je bas Miroslav Čangalović, dirigovao je Oskar Danon, a predstavu je u modernoj postavci režirao Mladen Sabljić. Odluku o Svetskom danu pozorišta doneo je Internacionalni teatarski institut pet godina posle otvaranja Teatra nacija i povezana je s otvaranjem prve pozorišne sezone u Teatru Nacija 1962. godine u Parizu.
Prvi put u Helsinkiju, a zatim u Beču na Devetom ITI kongresu, juna 1961. godine, tadašnji predsednik Arvi Kivimaa iz Finske, predložio je da se proslavlja Međunarodni dan pozorišta. Njegov predlog je prihvaćen sa oduševljenjem. Od tada se svakog 27. marta obeležava Svetski dan pozorišta na različite načine. Svetski dan pozorišta je prilika da pozorišni ljudi podsete javnost na snagu scenskih umetnosti i umetničkog stvaralaštva. Ujedno je to i prilika da shvatimo koliko pozorište pridonosi u produbljivanju razumevanja i mira među ljudima čitavog sveta. Pozorišta širom sveta obeležavaju Svetski dan pozorišta na razne načine. Toga dana u mnogim zemljama igraju se predstave u dobrotvorne svrhe ili su ulaznice za pozorišne predstave besplatne. Na taj dan pozorišta u svetu, nacionalni centri Međunarodnog pozorišnog instituta i čitava međunarodna pozorišna zajednica organizuje razne pozorišne manifestacije: otvaranje novih pozorišta, objavljivanje prigodnih problemskih tekstova, organizovanje simpozijuma i okruglih stolova, emitovanje snimaka pozorišnih predstava, održavanje festivala, dodeljivanje nagrada istaknutim umetnicima.
Među svim manifestacijama najvažnija je Međunarodna poruka koju, na poziv Internacionalnog teatarskog instituta, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda. Tema poruke za Svetski dan pozorišta uvek je vezana za pozorište i „multikulturalnu harmoniju”, prevodi se na više od pedeset jezika, čita pred desetinama hiljada gledalaca u pozorištima, štampa i emituje u stotinama novina, časopisa, radio i tv stanica na svih pet kontinenata. Svake godine 27. marta ugledni glumac izađe pred zavesu širom naše planete i čita poruku koju je napisao neko od velikog pozorišnog ugleda: glumac, reditelj, dramski pisac ili teoretičar.
Prvu poruku za Svetski dan pozorišta napisao je Žan Kokto (Jean Cocteau) 1962. godine. Najimpresivniji popis poznatih imena iz sveta pozoriišta zacelo je popis autora poruke za Svjetski dan pozorišta. Dovoljno ih je spomenuti tek nekoliko:
…Po Arturu Mileru, koji se je oglasio porukom 1963. godine, pozorište je potrebno, jer ono „čoveka postavlja u središte sveta”.
…Godine 1964. Žan-Luj Baro poručuje da je „osnovna snaga pozorišta u njegovoj moći da ukloni sve ono što razdvaja ljude” i da „s druge strane afirmiše ono što im je zajedničko”. On tvrdi da pozorište otkriva da svi ljudi imaju isto srce.
…„Pozorište je razbilo ljusku ogromnog nojevog jajeta, a mi, ljudi, sedimo i čekamo, od prvog do poslednjeg reda, da ptić prohoda, da poleti…” – podsetio je Pablo Neruda 1971. godine da je došlo vreme da pozorište traži nove odgovore.
…Elen Stjuart, čuvena La Mama, potvrdila je u svojoj poruci 1975. godine da su „pozorišni ljudi već počeli da pružaju ruke jedni drugima”.
…Već 1976. Ežen Jonesko kliče: „Kaže se da umetnost ne poznaje granice. Ni pozorište ne treba da ih ima. Nikakve zabrane umetnicima! Nikakvi nalozi od strane vlasti!”
…„Tragično stanje u koje smo zapali plod je uskogrudosti, dogmatizma i netolerancije. S toga mislimo da pozorište, kao lek ovoj boljci, može ponuditi jedan od odgovora” – poručio je Đžong Ok Kim 1997. godine povodom Svetskog dana pozorišta.
Godine 1998. na 50–togodišnjicu od osnivanja ITI-a slavljenik je ostao bez poruke. Poruka se tada sastojala od kompilacije svih onih ranijih poruka koje su tokom 35 godina upućivali umetnici, počev od poruke Žana Koktoa iz 1962. godine.
Godine su prošle, ušli smo u treći milenium i napokon doživeli smo da ptić poleti, da zidovi budu srušeni. Ali sa dolaskom novog vremena, novog sveta, stižu novi problemi, sa kojima pozorišni umetnici nastavljaju da se bore ne bi li probudili savest sveta i doprineli stvaranju novog i boljeg (sveta).
…„Da bi prikazao svet u potpunoj složenosti, umetnik mora da uvede nove oblike i ideje, da ima poverenja u inteligenciju gledaoca koji je sposoban da raspozna obris čovečanstva u neprestanoj igri svetlosti i senke” – poručio je 2008. godine poozorišnicima sveta Rober Lapaž.
Svake godine 27. marta u hiljadama pozorišta diljem sveta već tradicionalno slavi Svetski dan pozorišta. Na taj dan, pozorišta u svetu organizuju izvođenje predstava, uz obavezno čitanje poruke koju, po pozivu ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda. Popis autora poruka za Svetski dan pozorišta jedan je od najimpresivnijih popisa poznatih imena iz sveta pzorišta. Dovoljno ih je spomenuti tek nekoliko: Jean Cocteau, Arthur Miller, Peter Brook, Eugene Ionesco, Laurence Olivier, Richard Burton, Ellen Stewart, Edward Albee, Vaclav Havel i dr.
Svetski dan pozorišta je pozorišnim ljudima prilika da podsete javnost na snagu izvođačkih umetnosti i umetničkog stvaralaštva koja proizlazi iz kolektivnog kreativnog čina. Ujedno je to i prilika za podsećanje na pozorišne doprinose u produbljivanju razumevanja i mira u svetu.
Na taj dan u pozorištima se pre predstava čitaju poruke, a u nekim pozorištima je ulaz na predstave besplatan.
ITI distribuira međunarodnu poruku koju svake godine piše druga od značajnih lićnosti svetskih pozorištnika. Lista imena je duga, preduga:
AUTORI PORUKA ZA SVETSKI DAN POZORIŠTA 1962 – 2020.
- Žan KOKTO
- Artur MILER
- Lorens OLIVIJE i Žan-Luj BARO
- Anonimni
- Ren MAHEU, Generalni direktor UNESCO-a
- Helena VAJGL
- Miguel Angel ASTURIAS
- Piter BRUK
- Dmitrij ŠOSTAKOVIČ
- Pablo NERUDA
- Moris BEŽAR
- Lukino VISKONTI
- Ričard BARTON
- Elen STJUART (La Mama)
- Ežen JONESKO
- Radu BELIGAN
- Nacionalne poruke
- Nacionalne poruke
- Januš VARMINSKI
- Nacionalne poruke
- Lars af MALMBORG
- Amadou Mahtar M’BOV, Generalni direktor UNESCO-a
- Mihail TSAREV
- Andre-Lui PERINETI
- Vole SOJINKA
- Antonio GALA
- Piter BRUK
- Martin ESLIN
- Kiril LAVROV
- Federiko MAJOR, Generalni direktor UNESCO-a
- Horhe LAVELI i Artur USLAR PIETRI
- Edvard OLBI
- Vaclav HAVEL
- Umberto ORSINI
- Sadala VANOUS
- Džong Ok KIM
- 50-togodišnjica ITI – Specialna poruka
- Vigdis FINBOGADOTIR
- Mišel TREMBLE
- Iakovos KAMPANELIS
- Giriš KARNAD
- Tankred DORST
- Fathia EL ASAL
- Ariana MNUŠKINA
- Viktor Igo RASKON BANDA
- Sultan bin Mohammed AL KASUMIKASIMI
- Rober LAPAŽ
- Augusto Boal
- Džudi DENČ
- Džesika KAUVA
- John MALKOVICH
- Dario FO
- Brett BAILEY
- Krzysztof WARLIKOWSKI
- Anatoly VASILIEV, Russia
- Isabelle HUPPERT
- Ram Gopal BAJAJ, Maya ZBIB, Simon MCBURNEY, Sabina BERMAN, Werewere-Liking GNEPO
- Carlos CELDRÁN
Ove 2020. godine autor poruke je Šahid NADIM, dramaturg iz Pakistana.
