KRATKE PRIČE
Биљешка о аутору
Бранислав Рибар, новинар и књижевни стваралац, рођен је у Брези
(БиХ). Гимназију (Прва гимназија – класични смјер) и Факултет
политичких наука завршио је у Сарајеву. Сарађивао је са више од 30
листова и часописа у свим републикама бивше СФРЈ (сарајевски
Ослобођење, Свијет, Вечерење новине, београдска Борба, Политика,
Вечерње новости, новосадско Дело, сплитска Слободна Далмација,
загребачки Данас, љубљанско Дело, скопска Нова Македонија,
црногорски Монитор…). Објавио је десет књига (путописи, есеји,
афоризми, роман Бандера насред игралишта…) Од јула 1996. године,
живи у Брчком гдје је у три четворогодишња мандата обављао дужност
предсједника Одбора СПКД „Просвјета“.
БИЈЕЛО ПОЉЕ
Почетком 21. вијека службеници једне угледне европске банке која
послује и у Босни и Херцеговини добили су задатак да својим
комитентима у свим мјестима гдје та банка има отворене филијале
издају нове електронске картице путем којих ће убудуће да подижу
новац са текућих рачуна. Из Сарајева, гдје је централа банке, једна
група службеника запутила се у Какањ да би тамо, како је раније
утаначено, обавила послове у вези са издавањем нових картица и
радницима једног предузећа који као комитенти те банке у њеној
какањској филијали подижу мјесечна примања.
Службеници су понијели све потребне обрасце и, дошавши на
мјесто гдје су их чекали, радницима потанко изложише разлоге свог
доласка. Рекоше им да ће свaкоме од њих када буде прозван објаснити
како да попуни рубрике у обрасцима. И, посао отпоче.
– Ево, упишите овдје – показује руком млада службеница мјесто на
картици гдје њен будући власник треба да стави свој потпис.
– Гдје? – приупита несигурно човјек с оловком у руци.
– Ево, овдје – покушава она да му помогне, показујући на рубрику у
коју клијент уписује своје име и презиме.
– Видите ту – бијело поље – понови предусретљива службеница, па
пошто примијети да је клијент збуњено слуша још једном упери
кажипрстом на празан простор.
У тој рубрици, увјеривши се да је празна, овај поче да пише
штампаним латиничним словима: BIJELO POLJE.
„ЂЕ БУДЕШ…?“
Спарно августовско јутро 2014. Из Новог Брчког, дијела града који је
изграђен прије 30-40 година и задржао назив из тог времена и кад су
касније у катастарске књиге уведена и новија насеља у овој посавској
вароши, па готово на истовјетан начин како су једну моју бившу
комшиницу у сарајевској општини Вогошћа звали „Млада“ и кад јој је
ћерка завршила основну школу јер се у међувремену нико у комшилуку
није оженио, вијугавом улицом, пречицом, пролазим кроз Циганлук,
што увијек чиним, када журим да бих обавио неки посао у центру
града.
Излазећи из тог старог брчанског насеља залеглог у самом зачељу
великог парка, што га чине збијено нанизане куће, углавном приземне
и потлеушице, на неких стотинак корачаја од улице у којој је смјештен
ватрогасни водоторањ, безмало у самом центру града, наилазим на
двојицу средовјечних људи у свиленкастим тренеркама који су управо
приводили крају неки њихов договор.
Кад им се савим приближих, бјеху се растајали, Крећући сваки за
својим послом, успут су потврђивали оно о чему су се коју минуту
раније споразумјели.
– Реци ми ђе будеш, ако не будеш? – довикује овај што га затичем на
мјесту њиховог сусрета док му се пријатељ удаљавао.
Да је у том тренутку растанка ове двојице људи такво питање чуо
неко ко није из њиховог краја тешко би му успјело да одгонетне о чему
су се они договорили. У „слободном преводу“ те у локалном сленгу
изговорене упитне реченице ради се о томе да овај који пита жели да
поуздано зна гдје да потражи пријатеља у случају да га не затекне на
договореном мјесту.
***
Тог љета, неколико дана касније, у истом дијелу града, готово на
истом мјесту, такође у пролазу, присуствовао сам необичној сцени на
капији омањег дворишта испред једне куће.
Млађи човјек срдито затвара капију и, послије очигледно неуспјелих
убјеђивања да не може удовољити његовим захтјевима, обраћа се сину,
малишану од неких седам-осам година, пријетећим гласом:
– Будеш ли напоран ко онај високи напор, неш добит…
/Ове краке приче су из ауторовог рукописа припремљеног за штампање књиге под
насловом Анегдотека/
