RECENZIJE ZA KNJIGU

VOZOVI KOJI KASNE i druge jednočinke
SLAĐANE JOVIČIĆ

Mr. sc. ŽarkoMilenić

USPJELI DRAMSKI OMNIBUS

Slađana Jovičić je svoj spisateljski put još kao srednjoškolka započela poezijom da bi se kasnije okrenula prozi, ne prestajući pisati pjesme. Zadnjih godina dramski izričaj je postao dominantan u njezinom opusu. Uz cjelovečernje drame i monodrame ovaj put nam Jovičićeva nudi i jednočinke, formu koja baš i nije česta u naših dramskih pisaca. Ima tome dva razloga – prvi je male šanse da to dođe na pozornicu, a drugi što jednočinke, kao i kratke priče, nije lako pisati. Potrebno je na malo prostora reći mnogo te postići dramski efekt.
Čitajući ovu izvrsnu zbirku poetski intoniranih jednočinki u glavi nam se stvara svojevrsni filmski omnibus, panorama kratkih filmskih priča, forma koja je bila popularna šezdesetih godina a danas je rijetka pojava.
Naslov ove dramske zbirke «Vozovi koji kasne» je izvrsno pogođen. U spomenutoj jednočinki, čija se radnja odigrava 1992. godine, voz koji kasni simbolizira rat u Bosni i Hercegovini kada je sve stalo i bit će tako sve do svršetka rata kada se nastavlja normalni život, odnosno kad se započinje iz početka.
Motiv kašnjenja srećemo u jednočinki, duodrami «Kako vjerovati sebi» u kojoj je opisan hamletovski susret kćerke s duhom svog preminulog oca. Otac kaže: «Doći će vrijeme kada će ljudi i društvo poštovati umjetnost.» Na to njegova kćerka pita i oca i sebe: «Hoće li to biti kasno za mene?» Na to Duh odgovara: «Nikad nije kasno.»
Slično razmišlja i Lopov iz jednočinke «Novembar«. On nije pesimist kao Pisac s kojim je u zatvoru u istoj ćeliji i koji kaže: «Da smo nekoga imali… Ali mi smo ovdje. I sada je o tome kasno razmišljati.» Lopov pak kaže: «Ali nije kasno. Ipak… (…) Znaš, ta žena… Žena i treba da sjedi kod kuće i da čeka (…)».
U jednočinki «Svi grijesi su oprostivi» Majka savjetuje Sina da se ne oslanja na razum nego na srce jer će uvijek oklijevati i onda će biti kasno.
Često su u jednočinkama Slađane Jovičić prikazani obiteljski odnosi. U prvoj, «Kako vjerovati sebi«, je prikazan zanimljiv dijalog između Kćerke i (preminulog) Oca. U drugoj pod naslovom «Sretan ti rođendan!» pak odnos Majke i dviju kćerki čiji su karakteri vrlo različiti. U spomenutoj jednočinki «Svi grijesi su oprostivi» su glavni likovi majka i nesigurni sin. Znakovit je u tom pogledu naslov jedne od jednočinki – «Sinovi». Često se u ovim jednočinkama javlja i motiv sukoba među generacijama.
Zamjetno je kako je scena više jednočinki Slađane Jovičić groblje. To je slučaj s jednočinkom «Kako vjerovati sebi«. Naslov jedne od jednočinki je upravo – «Grobnica». Time neke od ovih jednočinki dobivaju nadrealnu dimenziju.
Možemo na kraju reći kako svaka od ovih trinaest dramoleta ima dubinu, daje poticaj za analizu i niko ga neće ostaviti ravnodušnim.

Предраг НЕШОВИЋ

ПРИСТУПНО СЛОВО ЗА КЊИГУ
ВОЗОВИ КОЈИ КАСНЕ и друге једночинке
СЛАЂАНЕ ЈОВИЧИЋ

Мушки драмски гласови дуго слове као подразумевајући и једини у свтској драмској равни. Јединствена појава Хросвите, бенедиктинскe редовницe из десетог столећа н. е. ни симболично није могла преокренути ту слику. Тек ће друга половина XX века наговестити „женско драмско писмо”, односно драмске списатељице које се спорадично јављају својим књигама… али је реч о делима на основу којих се не може оформити квалитетна и конзистентна драмска структура. До друге половине двадесетог века нема, практично, женских књижевних ослонаца. Њу ћемо јасније уочити код групе младих драмских ауторки које се јављају почетком овог новог века. Оне прецизним исказом у континуитету јачају своју драматуршку нит показујући с каквом је лакоћом све доступно драмском језику којим покушавају пронићи у суштину опажајућег света.
Ово пишем у поводу књиге „ВОЗОВИ КОЈИ КАСНЕ и друге једночинке”, и не бих имао шта да додам, осим да се драмско књижевно стваралаштво мења у поетичком и естетском смислу и да бележи неспоран крај књижевног патријархата. Прва моја мисао, или одређено сазнање, пре почетка читања ове књиге, била је да је ово зборник једночинки ауторке Слађане Јовичић која иза себе има објављену књигу „Control Freak” са две изузетне драме.
Слађана Јовичић све црпи из тренутачне збиље. Потрудила се да проговори о оном што се годинама гомилало а сада тако нагомилано жестоко експодирало у најширем смислу. Ово је прича о губљењу индивидуализма, па чак и инетелектуализма, међу бројним државним, бирократским апаратурама, једном новом стилу размишљања који годинама уназад намећу светски, устоличени дискурси који су постали иконографија, које ауторица не штеди. Циљ ове књиге јесте апел и позив нашег друштва на отрежњење.
У овом драмском избору и пресеку веома је важан, значајан и препознатљив потенцијал савременог и горућег тренутка у драмском стваралаштву. На тај начин драмски аутор остаје у простору неговања новог драмског израза и онога што има да каже о данашњици изражавајући се кроз драмски дискурс. Књига „ВОЗОВИ КОЈИ КАСНЕ и друге једночинке” значајна је и као збирка нових текстова за позоришта на једном месту, и на овај начин могу лакше да дођу до потенцијалних инсценација, чему писање драмских текстова и тежи у крајњем облику.
Слађана Јовичић бави се сасвим обичним људима, свакодневним ситуацијама, које због своје ограничености и нарушеног оквира постају апсурдне. Њени јунаци желе да живе нормалним животом, али то не успевају, јер им свакодневица то не допушта, па су принуђени или да јој се покоре или да покушају да је промене и преобразе. Све драмске ситуације дешавају се у нама познатом простору, у разоткривању механизма и тежњи да разбије илузију и да се на тај начин што више приближи реалности.
У овом драмском избору и пресеку веома је важан, значајан и препознатљив потенцијал савременог и горућег тренутка у драмском стваралаштву. На тај начин драмски аутор остаје у простору неговања новог драмског израза и онога што има да каже о данашњици изражавајући се кроз драмски дискурс. Књига „ВОЗОВИ КОЈИ КАСНЕ и друге једночинке” значајна је и као збирка нових текстова за позоришта на једном месту, и на овај начин могу лакше да дођу до потенцијалних инсценација, чему писање драмских текстова и тежи у крајњем облику.
Слађана Јовичић бави се сасвим обичним људима, свакодневним ситуацијама, које због своје ограничености и нарушеног оквира постају апсурдне. Њени јунаци желе да живе нормалним животом, али то не успевају, јер им свакодневица то не допушта, па су принуђени или да јој се покоре или да покушају да је промене и преобразе. Све драмске ситуације дешавају се у нама познатом простору, у разоткривању механизма и тежњи да разбије илузију и да се на тај начин што више приближи реалности.
Док нас садашњост/свет сматра статистичким податком, сервира правила која ломе кичму, ова књига поставља питање – можемо ли за себе да гарантујемо да смо људска бића. Ако је новац калауз за сва врата, има ли смисла позивати се на друге квалитете у оваквој савренености? У свету пољуљаних међуљудских, па и мушко-женских односа, они некадашњи морални квалитети постали су раритети који наводе на погрешне закључке. Због тога није чудно кад проткани сумњама некад од страха одгурнемо од себе и добре ствари. Јер док духови прошлости шапћу на уво различите године, чињенице и интерпретације истих ствари, још су увек далеко ауто-путеви од друмских калдрма.
Књига садржи драмске једночинке Слађане Јовичић уоквирене босанско-херцеговачком свакодневицом, новијег израза и савременог промишљања рзличитих и разноврсних мотива у драмској литератури, шареноликих ситуација, настале у последњој години пошасти коју смо преживели. Једночинке које сведоче о беди свакодневице погаженог, изопштеног и крајње отуђеног људског живота чине књигу јединственом целином. Поред насловне једночинке Возови који касне остатак књиге чине њене друге савремене драмске минијатуре: Како вјеровати себи?, Сретан ти рођендан!, Interview, Бог ми то неће опростити!, Синови, Новембар, Колико је људи умрло ноћас? Како?, Модре сјене око нас, Гробница, Монстер, Шипарица и Сви гријеси су опростиви.
Уопштено говорећи, садржајна разноврсност ових тринајест једночинки, представљају нам списатељицу која осим тога што добро познаје животне прилике које описује, располаже и истанчаним осећањем изражајних могућности театра којем је ова своја дела наменила. Зато смо уверени да ће ова књига имати предане читаоце, баш као што ће једночинке сабране у њој заокупљати и велику пажњу гледалаца, кад би биле постављене на позоришној сцени.
Књижевни клуб П. Н. Брчко дистрикт Б и Х је издавач који подржава све видове књижевног стваралаштва брчанских аутора. Особина свих ових издања је и њихов савремен али неисфорсиран метод, који износи комплексне, значајне и актуелне, умртничке садржаје. Kњига Слађане Јовичић „ВОЗОВИ КОЈИ КАСНЕ и друге једночинке” биће једна у низу издања савременог драмског писма. Све су то мотиви из савременог живота који се током развијања занимљиве фабуле претварају у потресне људске драме