BEZ KONTAKTNO

Pre povratka kući u izolaciju koja me je čekala, morao sam prvo da odvezem druga na aerodrom u Banjaluku. Usled pandemije njegovi raniji letovi su otkazani i sad smo morali žurno da prevalimo novozacrtani put.

Drug se inače zove Ula i iz Finske je. Rasejani preko velike teritorije, koja je često zavejana, Finci su generalno introvertni ljudi. Osim kada piju. Razumljivo.

Ovo je generalno bila prednost sa Ulom na putovanju. Mogao sam da pričam kada mi se priča, ćutim kada mi se ćuti, dugo u toku vožnje. Uli nije smetalo.

Zajedno smo putovali već dve nedelje ali smo počeli da se pridržavamo epidemioloških mera, koliko smo mogli, tek poslednje nedelje. Znali smo da ako se jedan od nas zarazi i drugi će gotovo sigurno fasovati, ali osećali smo obavezu da makar pokušamo to da sprečimo.

Kad smo stigli na aerodrom Ula je pažljivo pokupio svoje stvari.

I sad, trebali smo da se oprostimo.

Uobičajno bi bilo da se rukujemo ili zagrlimo na rastanku, ali… sad nije bila situacija…

Stajali smo tako jedan naspram drugog ko dva panja.

„Pa zbogom Ula… želim ti srećan put.“

„Da… srećan put i tebi… hvala ti što si me dovezao.“

„Da…“

„Pa ovaj, nećemo se rukovati, epidemija i to“, rekoh.

„Da…“

Proteklo je par trenutaka tako.

Bilo je užasno neprirodno. Kako da se makar ne rukuješ sa prijateljem za rastanak?

Na momenat sam pomislio: Možda Uliju ne smeta, on je iz Finske. Ljudi možda baš i ne vole bliske kontakte tamo?

Sinulo mi je!

„Ajde, možemo da se čuknemo laktovima!?“, predložio sam.

„Ok, može.“ odgovori Ula vedro.

Radosno sam primetio da je i njemu vidno laknulo.

Kucnuli smo se laktovima i na momenat se učinilo da smo ovo pozdravljanje ipak dobro obavili.

Poželeli smo jednom drugom, još jednom srećan put i sad je to zvučalo nekako bolje, prirodnije, onako kako to treba da zvuči.

Razišli smo se, svako u pravcu svog karantina, jer i u Finskoj je dan ranije proglašeno vanredno stanje.

Ostalo je još da se dovezem kući uz što manje stajanja i što manje kontakta sa bilo kim ili čim na tom putu.

U teoriji i nije zvučalo tako loše.