Ако усвојимо ону стару и тачну премису, према којој је репертоар најпотпуније огледало и слика о уметничкој делатности сваког доброг Фестивала, а понајвише они који држе до доброг нивоа уметничке политике, онда морамо, још на самом почетку овог разматрања, истаћи како овогодишњи 38. Сусрети позоришта/pozorišta/kazališta Брчко дистрикта показују промену, и то на боље – опште слике позоришног живота у Босни и Херцеговини и Региону. Наиме, већ на основу такмичарског програма овогодишњих Сусрета…, независно од креативних резултата извођача, који ће бити остварени, могуће је без двоумљења констатовати како су позоришне куће у Б и Х поклониле већу пажњу текстовима домаћих аутора са којима су ушли у званичну селекцију Сусрета… и, како тај избор углавном може да издржи и најстроже естетско–литерарно–позоришне критеријуме. Може се, такође неоспорно закључити да се репертоар не препушта случају или пак да се више не креира искључиво у строгој зависности од могућности ансамбла.
Оно што посебно охрабрује у програму овогодишњих Сусрета…, то је свакако присуство знатног броја домаћих аутора. Додуше прозних па драматизованих, и као такви доприносе да добијамо сасвим другачију репертоарску слику неголи што је била она претходних година Сусрета… Склони смо да поверујемо како овогодишњи Сусрети… у том погледу представљају трајну и значајну прекретницу у позоришном траjaњу.
Међутим, овде се не сме стати, даље се треба поставњати питање савременог репертоара, репертоара кога би сачињавала дела тематски поникла из наше савремености оваг поднебља, краја, а обрађена на начин који би одговарао савременим драматуршким стремљењима, укључујући ту и тежњу ка иновацијама. Знамо да институција драмског конкурса, коју су прихватила нека наша позоришта, није донела очекиване и жељене резултате. Због тога, чини ми се, да позоришта из Региона морају да предузму још неке друге акције а да би дошли до савременог и истовремено актуелног драмског текста. Набољи начин било би – успостављање сарадње са самим писцима. Такву сарадњу могла би остварити позоришта појединачно или пак – удружено путем своје организације. Сарадња позоришта и писца у свету је још од раније позната и може се рећи да је готово увек доносила значајна остварења, посебно у настојањима да се дође до актуелних позоришних текстова. А као крајњи резултат увек би биле изузетне представе. Мишљења сам да би остваривање такве сарадње било корисно започети управо с амбицијом да се нова домаћа дела по први пут и изведу на Сусретима… Тако би Сусрети… остварили и ону своју првобитну сврху као Фестивал босанско-херцеговачке драме.
Морам да изнесем да сам мишљења када је реч о домаћој драми, да није само проблем у савременим текстовима. Потребно је поново, и поново оживљавати она драмска дела која су из различитих разлога пала у заборав. То је стални дуг према нашој класици, али и према публици коју треба на тај начин богатити новим сазнањима и открићима. Само таквим односом према домаћој драмској литератури друштво и уметничка мисија позориша добија свој пуни смисао.
Није ми циљ да овде набрајам савремене драмске текстове: Библиографија се може наћи na Google претрази и у сваком часопису намењеном позоришту – домаћа драмска дела морају да се дефинитивно извуку из управничких фиока. Такође је излишно доказивати колико су савременици заитересовани за тако сачињен репертоар. Покушао сам стога, само да летимично, не упуштајући се студиозније у проблеме који без сумње заслужују много више аргумената, укажем на оно што, по мом мишљењу, представља парадокс: драме, домаће, савремене, има свуда више – у изјавама, у књигама, у жељама, у конкурсним материјалима – него тамо где јој је место и где сви тврде, треба да је буде: на сцени.
Зашто је тако?
Пише: Предраг НЕШОВИЋ
Фото: Дејан Ђурковић
