СУСРЕТИ ПОЗОРИШТА/POZORIŠTA/KAZALIŠTA КАО МЕТАФОРА И КУЛТУРНО ДОБРО ДИСТРИКТА БРЧКО И РЕГИОНА

Пишe: Предраг НЕШОВИЋ

БРЧКО је новембарских дана био позоришни центар Региона, тридесет и осми по реду
позоришни Сусрети позоришта/pozorišta/kazališta били су позорница за осам селективно
одабраних позоришних остварења из четири бивше југословенске републике: Босне и
Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Србије. Дом културе у Брчком имао улогу позоришног
„парламента”, управно место где су они владали и расправљали о човековим мукама,
невољама и радостима. Свечаном отварању присуствовао је велиики број грађана и гостију.
Током трајања Сусрети су пружали могућност многим позоришним колективима да прикажу
своје стваралачке могућности и преко награда и признања стекну већу подршку у својим
срединама.

СУСРЕТИ позоришта/pozorišta/kazališta БиХ, тридесет и осми по реду, одржали су
се од 18. до 28. новембра 2021. године у дворани Дома културе у Брчком. Фетивал је отворио
ГРАДОНАЧЕЛНИК Брчко дистрикта Есед Кадрић, дајући чвсте гаранције да ће Брчко у
најскорије време добити професионално позориште. Нагласивши да су Сусрети највише
допринели да једна политичка гарнитура донесе овакву одлуку, је несумњиво потврда који је
значај ове манифестације. Надам се да ћемо се ускоро срести баш у том театру који ће у
наредним година вршити ту одговорну дужност менталног коректора.
Тридесет и осам година за један фестивал није мало. Довољно је да се избруси
профил фестивала, да се види у чему се он разликује од других и да има неку своју сопствену
идеју водиљу. Мислим да од свих фестивала у Региону, овај у Брчком, Сусрети
позоришта/pozorišta/kazališta је најпрофилисанији.
СУСРЕТИ… утемељени су 1974. године по идеји и у организацији Аматерског
позоришта „Васо Пелагић”, са задатком да се на њима окупљају и приказују најбоља
позоришна остварења из протекле сезоне професионалних театара само са подручја Босне и
Херцеговине.
Реализујући прву театарску премијеру, а коју је концептуално имагинирала
стварност тога тренутка, те користила животне чињенице у креирању театарског
промишљања, а што је још тада препознато као назнака и усмерење кретања продукције овог
уметничког покрета, СУСРЕТИ… већ следеће године окупљају глумце и театарске посленике
из читавог Региона.
У периоду опсаде, и рата СУСРЕТИ… прекидају своју активност…
Поново су покренути 2002. године и данас окупљају најбоље прдставе које се изводе
на ТРИ конститутивна језика (бошњачи, хрватски, и српски). Сада смо у ситуацији да из
политичких разлога, уместо једног језика који нас је све окупљао, имамо три државна језика,
а језичке разлике много мале да не постоји потреба ни титловања. СУСРЕТИ… су као
сведочанство о феномену духовне, тј. културне потребе не само да чува успомену на тај
период већ да настоје да снажно афирмишу универзалне вредности: богатство различитости,
антифашизам, светост мира, активизам, интернационализацију, саосећање према свим онима
који трпе неправде широм света. Својим наслеђем данас настоје бити – место наше савести и
храбрости, да се супроставља свим девијацијама времена у коме живимо. СУСРЕТИ… нису
само Фестивал већ једна идеја која баштини традицију у којој су култура, уметност и
позориште/kazalište важно средство за остваривање лепше, нормалније и праведније
стварности, света без страха и лажи.
Током свог постојања СУСРЕТИ… су пружили свим позориштима могућност да
прикажу своје стваралачке могућности и да преко награда и признања стекну већу подршку у
својим срединама. Па, ако се значај Сусрета… у Брчком мери њиховим доприносом
позоришној уметности онда се мора признати да су они, поред свег другог квалтета што су
донели, скренули пажњу на многе обдарене глумце, редитеље, и друге позоришне посленике
о којима се пре постојања Сусрета… у широј јавности није довољно знало.

Организацијски одбор овогодишњих СУСРЕТА… је на седнице донео одлуку да се
осам представа, колико је одабрано за такмичарски програм Сусрета…, буду изведене пред
пуном салом Дома културе у Брчком у термину од 19:30 сати. Дакле, ове године није било
„рестрикција” продаје улазница – те подсећа да су на репертоару представе из Босне и
Херцеговине, Хрватске и Србије.
Садржај пратећег програм Сусрета… извођен је пред пуним капацитетом
присутности публике, АЛИ у складу с мерама и препорукама Стожера за заштиту и
спашавање дистрикта Брчко.
Изведено је, између осталог, више позоришно/казалишно–документарних изложби и
промоција књижевних дела, монографија, публикација и часписа „Сусрети”.
Фестивалски репертоар је био компромис између наших жеља и болести. Разумем да
је било потребније улагати у сузбјање болести, него у позоришна дешавања. Међутим,
позориште је опстајало у тешким временима, ратовима и другим врстама пандемија и било
снага за превазилажење тих тешкоћа. Надам се да је тако бити и сада и да смо поново
покушали да идемо напред. Питање је да ли је било време за смех. Али, и у најтежим
временима људи се смеју, јер је смех значи оптимизма. Међутим, обустављен је рад у свим
позориштима. Ипак, позоришта су за слободу, која подазумева да слободно и професионално
раде, изборили су се са свим тим факторима и овогодишња селекција је последица те борбе.
Организовање фестивала у оваквим условима је нека врста ината и потребе да се
саопшти да живот не мора да стане, и поред смрти и болести. Не може да не живимо.
Једном се умире. Не може се умирати сваког дана. Сигуран сам у то да од позоришта и због
посећивања Сусретима… неће бити ризика и драстичних последица по здравље људи, јер је
предузето све што је потребно. Мора се живети сваки дан, а позориште је саставни део
живота. Управо је идеја водиља и ове године – Сусрети… упркос свему.
Овогодишњи фестивал, догађао се у невреме, када се се у целом свету отказивале
представе, спортски догађаји, скупови, весеља. Наравно, да је организовати фестивал у
таквој ситуацији огроман подвиг. Уствари, подвиг је организовати фестивал и у неким
„нормалним околностима”. Околности у којима се одвијао овај фестивал некада су биле
тешке, некада теже, некада лакше, али никада нису биле, а вероватно никада и неће бити
сасвим лаке, као ни у позоришту, бар оном које успе – пут до успеха није лак. Позориште је
преживело ратове, револуције, окупације, технолошки напредак, а ево и епидемије. Живеће
позориште и преживеће. Као што каже Шахид Надим „Позориште (је) као светилиште […]
и треба му се враћати сваког дана…”
Треба бити захвалан и целом колективу при Влади дистрикта и беспрекорној
организацији града Брчког. Морам да поменем и оне који су били чувари ватре храма овог
фестивала од самог почетка, од посленика Аматерског позоришта „Васо Пелагић” па до
данашњих посленика, Јакова Амиџића, Срђана Вукадиновића и Жарка Миленића.
Фестивал је отворило Хрватско народно казалиште из Сплита (Хрватска) представом
„Усидрене” аутора Елвиса Бошњака и режији Анастасије Јанкуловске. Наступиле су остале
представе редом: „64”. Атеље 212, Београд (Србија); То никад нигдје није било, Н. П.
Сарајево Сарајево (Босна и Херцеговина); Даријан, хрватски краљ самопомоћи, Сатиричко
казалиште Керемпух Загреб (Хрватска); Шиндлеров лифт, Камерни театар ’55 Сарајево
(Босна и Херцеговина); Седам страхова Босанско народно позориште Зеница (Босна и
Херцеговина) и Дервиш и смрт Народно позориште РС Бања Лука (Босна и Херцеговина).
Верујем да су овогодишњи Сусрети позоришта у Брчком, без обзира на околности,
били и остали на месту на коме се све време стварао један свет наде и сарадње отвореног
срца.