Online прослава Међународног Дана позоришта: 27. март 2022.
Светски дан позоришта 2022
Online прослава
Недеља, 27. март 2022. | 14h 00 Париско време
International Theatre Institute ITI са задовољством најављује да ће се
главна прослава Светског дана позоришта 2022 одржати 27. марта 2022. online,
у организацији Центра и Генералног секретаријата ITI.
Међународни институт делује у складу са повељом и зато позива све око
себе да не забораве на Дан позоришта. Заиста, према одредбама садржаној у
повељи, главна активност ITI-а је јачање мира и пријатељства међу народима,
проширење креативне заједнице и сарадње свих представника и радника
позоришта широм света. Главна му је делатност извођачке уметности.
Представништва ове организације налазе се у свим деловима света, то могу
бити национални центри, регионални савети и разни одбори (постоји око 100
земаља са таквим представништвима).
Стога позива позоришне уметнике са различитих континената да
учествују и представе се током ове online прославе. Презентације уметника у
настајању могу бити путем видеа или уживо пред камером. Одржаће се и
отворена сесија на којој ће учесници слободно размењивати своја искуства
приликом презентација. Кроз овај 60-тогодишњи ITI flagship догађај, ITI жели
да понуди следећој генерацији уметника и уметничких професионалаца
плстформу за размену идеја и представљање себе свету.
На иницијативу International Theatre Institute ITI, након обележавања
пуних 59 година, Светски дан позоришта 2022. године ће имати своју 60-
тогодишњицу. Од 1962. године, када је Жан Кокто (Jean Cocteau) упутио прву
поруку свим посленицима богиње Талије, до данас 60 значајних позоришних
личности допринело је својим размишљањима о позоришту, култури и миру
кроз поруке Светског дана позоришта Као резултат тога, Светски дан
позоришта обележава се глобално како би се народ подсетио на велику снагу
коју позориште може да донесе.
Светски дан позоришта, 27. март, обележава се у нашем Региону исто
као и у театрима широм света – различитим програмима. Сваке године,
национални центри Међународног позоришног института и читава
међународна позоришна заједница организује разне позоришне манифестације,
у знаку обежавања овог дана, од којих је најважнија традиционална
међународна порука коју, на позив ИТИ-ја, увек пише позоришна позоришна
личност од светског угледа. Порука се чита пред десетинама хиљада
гледалаца у позориштима, преводи на више од 20 језика, штампа и емитује у
стотинама новина, часописа, радио и ТВ станица, на свим континентима.
Ове 2022. године, одлука је пала да поруку пише Петер Селaрс (Peter
SELLARS, USA), оперски, позоришни и фестивалки редитељ из Сједињених
америчких држава.
„Ово је време за дубинско освежавање наших умова, наших чула, наше
маште, наших историја и наших будућности. Тај посао не могу да обаве
изоловани људи, радећи сами. Тај посао морамо да обавимо заједно.
Позориште је позив да обавимо тај посао заједно.
Дубоко сам вам захвалан на вашем раду.” – поручује Питер Салерс.
International Theatre Institute ITI
World Organization for the Performing Arts
Poruka za Svetski dan pozorišta
27. mart 2022. godine
Autor poruke: Piter Selars
Preveo sa engleskog: Filip Mujković
Dragi prijatelji,
dok se svet svakog sata i svakog minuta hrani novinskim reportažama, po sistemu kap po kap,
mogu li da nas sve pozovem, kao stvaraoce, da zakoračimo u naše istinsko polje, i sferu, i vidokrug
epskog vremena, epske promene, epske svesti, epske refleksije i epske vizije?
Mi ne živimo u dvadesetčetvoročasovnom ciklusu vesti, mi živimo na obodu vremena.
Štampa i mediji su potpuno neobučeni i nesposobni da se bave onim što doživljavamo.
Gde je jezik, koji su koraci i kakve nam slike mogu dopustiti da razumemo duboke
promene i lomove koje doživljavamo? I kako da sada prenesemo sadržaj našeg života, ne kao
reportažu, već kao iskustvo?
Pozorište je umetnost iskustva.
U svetu preopterećenom medijskim kampanjama, simuliranim doživljajima, ogavnim
prognoziranjima, kako da dopremo iza beskrajnog ponavljanja brojeva da bismo iskusili svetost i
beskraj jednog života, jednog ekosistema, prijateljstva ili osobine svetla na neobičnom nebu? Dve
godine kovida-19 otupele su ljudska čula, suzile su živote ljudi, prekinule su veze i dovele su nas u
čudnu nultu tačku ljudskog postojanja.
Koje bi seme trebalo da se posadi i presadi ovih godina, a koje bi to prerasle vrste korova
trebalo konačno u potpunosti ukloniti? Toliko ljudi je na ivici. Toliko nasilja se rasplamsava,
neočekivano i nerazumno. Toliko se utvrđenih sistema pokazalo kao strukture neprekidne
okrutnosti.
Gde su naše ceremonije sećanja? Čega bi trebalo da se sećamo? Kakvi su to rituali koji bi
nam napokon dozvolili da ponovo osmislimo i uvežbamo korake koje nikada ranije nismo
preduzeli?
Pozorištu epske vizije, svrhe, oporavka, obnove i brige potrebni su novi rituali. Nama nije
potrebno da nas zabave. Potrebno nam je da se okupimo. Potrebno nam je da delimo prostor i
potrebno nam je da kultivišemo prostor koji delimo. Potrebni su nam zaštićeni prostori dubinske
ravnopravnosti i slušanja.
Pozorište je kreacija na Zemlji nastala iz prostora ravnopravnosti između ljudi, bogova,
biljaka, životinja, kišnih kapi, suza i regeneracije. Prostor dubinske ravnopravnosti i slušanja
osvetljen je skrivenom lepotom, održavan živim u dubinskoj interakciji opasnosti, smirenosti,
mudrosti, akcije i strpljenja.
U „Sutri cvetnih ornamenata”, Buda nabraja deset vrsta velikih strpljanja ljudskog života.
Jedno od najmoćnijih se naziva Strpljenje u sagledavanju svega kao iluzije. Pozorište je oduvek
život ovog sveta prikazivalo kao nešto nalik iluziji, dozvoljavajući nam da vidimo kroz ljudske
obmane, zablude, zaslepljenosti i poricanja, sa oslobađajućom jasnoćom i silom.
Toliko smo sigurni u to što vidimo i u način na koji to posmatramo da nismo sposobni da
vidimo i osetimo alternativne stvarnosti, nove mogućnosti, drugačije pristupe, nevidljive veze i
bezvremene povezanosti.
Ovo je vreme za dubinsko osvežavanje naših umova, naših čula, naše mašte, naših istorija i
naših budućnosti. Taj posao ne mogu da obave izolovani ljudi, radeći sami. Taj posao moramo da
obavimo zajedno. Pozorište je poziv da obavimo taj posao zajedno.
Duboko sam vam zahvalan na vašem radu.
Piter Selars
https://www.world-theatre-
day.org/pdfs/WTD2022_EN_Message_PeterSELLARS.pdf?fbclid=IwAR3GsIoAx30nXyX9dgtPIF53O0Rq-
Wcr-Z5OyG7Vrw_q5CD0vuZGAQGE_DY
BIOGRAFIJA
Piter SELARS
Direktor opere, teatra i festivala
Piter Selars (Peter Sellars), rođen u Pitsburgu, u Pensilvaniji (SAD), direktor je opere,
teatra i festivala. Stekao je međunarodno priznanje za njegove inovativne i transformativne
interpretacije klasika, promociju muzike XX veka i savremene muzike, kao i za projekte tokom
kojih je sarađivao sa izuzetnom paletom kreativnih i pozorišnih umetnika. Njegov rad baca svetlo
na moć umetnosti kao sredstva socijalne akcije i sredstva kojim se smrtnici mogu izraziti.
Postavljao je opere Holandske nacionalne opere, Engleske nacionalne opere, Festivala
d’Aix-en-Provence, Čikaške „Lyric” Opere, Nacionalne Pariške opere i Salcburškog festivala,
između ostalih.
Prilikom stvaranja mnogih dela, Selars je sarađivao sa kompozitorom Džonom Adamsom (John
Adams), uključujući: „Nikson u Kini” (Nixon in China), „Smrt Klinghoferova” (The Death of
Klinghoffer), „El ninjo” (špan. El Niño), „Doktor Atomic” (Doctor Atomic), „Jevanđelje po onoj
drugoj Mariji” (The Gospel According to the Other Mary), „Devojke sa Zlatnog zapada” (The Girls
of the Golden West). Inspirisan kompozicijama Kaje Sarajho (Kaija Saariaho), vodio je produkcije
njenih dela (L’Amour de loin, Adriana Mater, Only the Sound Remains), kojima je obogaćen
repertoar moderne opere.
Skorašnji (prepandemski) projetki uključuju novu produkciju „Doktora Atomika” u Operi
Santa Fea, postavljanje „Kopernika” od Kloda Vivijea (Claude Vivier, Kopernikus) za Festival
D’Automne u Parizu i produkciju Mocartove opere „Idomeneo” za Festival u Salcburgu.
Krajem 2020. godine, začeo je i režirao „Ovo telo je tako bitno…” (This body is so
impermanent…), film koji je odgovor na globalnu pandemiju, inspirisan tekstom iz „Vimalakirti
Sutre”. Predstojeći projekti uključuju postavljanje Romana o Fauvelu (Roman du Fauvel 1 ) u
saradnji sa Bendžaminom Bagbijem (Benjamin Bagby), muzikologom i osnivačem ansambla
„Sequentia 2 ”; obvnovu Selarove priznate produkcije „Tristana i Izolde”, čija je priča osvetljena i
produbljena transcedentalnom videografijom, koju je kreirao umetnik Bil Viola (Bill Viola); i „Crna
perla: Meditacija za Džozefinu” (Perle Noire: Meditations for Josephine) sa muzikom kompozitora
i multiinstrumentaliste Tajšana Sorija (Tyshawn Sorey), u izvođenju nenadmašne vokalistkinje
Džulije Bulok (Julia Bullock).
Selars je vodio nekoliko velikih umetničkih festivala, uključujući Festival u Los Anđelesu,
1990. i 1993. godine, a 2002. godine i Festival umetnosti u Adelejdu. Godine 2006. bio je
umetnički direktor festivala „Nova krunska nada” u Beču, kojim je proslavljeno dva i po veka od
Mocartovog rođenja, na koji je pozvao kako renomirane umetnike tako i umetnike u usponu,
različitih kulturnih porekla, kako bi stvorili nova dela u oblastima muzike, teatra, plesa, filma,
likovnih umetnosti i arhitekture. Služio je kao muzički direktor Festivala u gradu Ohaj (Ojai 3 ).
Selars je uvaženi profesor 4 na Departmanu svetske umetnosti i kultura na Kalifornijskom
univerzitetu u Los Anđelesu (UCLA), direktor je i osnivač Instituta „Boetije” na istom univerzitetu i
stalni kustos Filmskog festivala u Telurajdu (Telluride), a bio je i mentor Roleksove umetničke
inicijative. Dobitnik je Mekarturove stipendije, Nagrade Doroti i Lilijen Giš i član je Američke
akademije nauka i umetnosti. Dodeljena mu je prestižna Polarna muzička nagrada, a časopis
„Muzička Amerika” 5 proglasio ga je za Umetnika godine. [https://www.world-theatre-
day.org/messageauthor.html]
1 Roman du Fauvel – francuska satirična romansa u stihu iz XIV veka o ambicioznom i budalastom konju
Fauvelu.
2 Sequentia Ensemble – ansambl specijalizovan za srednjovekovnu muziku, osnovan 1977. godine.
3 Ojai – Ohaj, grad u američkoj saveznoj državi Kalifornija.
4 Uvaženi profesor (Distinguished Professor) je titula koja se dodeljuje vrhunskim redovnim profesorima,
koji se smatraju veoma značajnim u njihovim oblastima.
5 Muzička Amerika (Musical America) je najstariji američki časopis o klasičnoj muzici, pokrenut 1898.
godine.
