У КЉУЧУ РЕФЕРЕНТНОГ ПОЈМА „СУСРЕТИ”

Мр Ивана Илић Киш 1 *

У кључу референтног појма „сусрети”

Поводом двоброја часописа „Сусрети“, часописа за позориште, књижевност и културу, бр. 1-2,

година V, 2022, Брчко)

Средином прошлога века, педесетих и шездесетих година, интензивно су били покретани
књижевни часописи (какав је, на пример, часопис за књижевну и умјетничку критику „Израз“, чији је
покретач и главни уредник био Брчанин Мидхат Бегић), као и театролошки часописи из свих
југословенских позоришних центара и око којих су се окупљали водећи интелектуалци. Премда су
неки часописи престали да излазе или су повремено, с мањим или већим прекидима, излазили па и
покретани под другим називом, чињеница је да су остали поуздани подсетници на актуелност оног
времена. Они су огледало културних, друштвених и уметничких гибања, а њихова вредност се
потврђује доследном присутношћу у попису библиографија новијих студија и истраживачких радова
из области друштвених и хуманистичких наука. Као аутентична потврда духа ранијих времена,
часописи представљају и приређивачке подухвате од трајне вредности.

* Уредница издавачке делатности Српског народног позоришта, Нови Сад.

„Сусрети“ излазе пету годину заредом. Иако је часопис „млад“, могу се већ сад донети неки
закључци: у култури се ради, ствара и гради, без обзира на време када се све око нас разграђивало,
када су странице о културама са заједничких простора биле деташиране да би се стварале нове, за
сваку културу засебно. Али, култура је попут дрвета које расте без обзира на то шта се догађа око нас,
оно не поставља питања има ли смисла стварати и градити па онда ни одговор није компликован.
Према релативно једноставној формули од три основна елемента – креативности, знања и
љубави према свом позиву, уредништво „Сусрета“ је приредило двоброј, јесење издање за 2022.
годину, предвођени главним и одговорним уредником Јаковом Амиџићем, заједно са уваженим
члановима редакције: Христом Бојчевим из Бугарске, др Мимом Драшковићем из Црне Горе, Миром
Гавраном из Хрватске, др Славчом Ковилоским из Северне Македоније, уредником броја мр Жарком
Миленићем из БиХ / Русије, Предрагом Нешовићем из Србије, Матком Рагужом из Хрватске, др
Небојшом Ромчевићем из Србије, Николом Шимићем Тонином из Хрватске, др Срђаном
Вукадиновићем из БиХ, др Хасаном Захировићем из Чешке и Матјажом Зупанчичем из Словеније.
Часопис је објављен у издању Владе Брчко дистрикта Босне и Херцеговине.
Попут добрих часописа из поменутих „златних“ времена, ови „Сусрети“ су ослоњени на
битан концепт, на класичне каријатиде: позориште, књижевност и културу. Та три стуба носе
„Сусрете“, а везивно ткиво им је савремен контекст читаоцу понуђен у широком спектру садржаја
који тематски кореспондира са словенским просторима, уметницима и временом, садашњим и
прошлим, те је у том смислу приметан баланс између шездесет и осам жанровски разноврсних
текстова. Поетиком савремених текстова гледа се у будућност, док друге прилоге одликују
окренутост ка креативном и научном оживљавању прошлости. Свеукупно текстови, у чврстој спрези,
отварају врата садашњег стваралаштва.

Поред формалне структуре „Сусрета“ (садржај, рубрике, наглашени наслови, графичка
опрема „живим главама“, пагинација, ћириличко и латиничко писмо, језици српски, бошњачки,
хрватски, екавски и ијекавски изговор), читалац ће већ код првог прелиставања уочити цртеже
(Љубинка Билић) андрићевских мостова који успостављају релације међу рубрикама Драма, Театар,
Проза, Есеји, Путописи, Бајке, Поезија, Афоризми, Прикази и Чувари брчанског духа. Они
недвосмислено сугеришу да пред собом имамо часопис који ће открити своју вишеслојност: симбол
спајања људи, повезивања градова и премошћавања природних граница и места на којима се
сусрећемо, састајемо и пролазимо. Филозофију времена, моста, људи и реке Иво Андрић је овако
дефинисао, јасно и опомињуће: „Не тече то река, него вода, не пролази време него ми“. Истина је да
време не можемо победити, али можемо да снажимо памћење о прошлости и актуелизујемо
савремено стваралаштво, чијом ће се вредношћу моћи противречити будућности.
Уредништво је иновирало познате теме из области драмске књижевности, позоришне
уметности у савременом контексту, фестивалских збивања и театарских сусрета разноврсним
прилозима. Посветило се преводној књижевности и одабраним делима из увек интригантног
Гогољевог опуса, као и радовима који су касније настали под утицајем овог руског писца, у
пословичном маниру „сви смо изашли из Гогољевог шињела“. На оригиналан начин је посвећена
пажња славистичким везама у текстовима проф. др Ивана А. Чароте, као и прилозима поводом
обележавања јубилеја овог познатог слависте. Ауторски радови, оригинална прозна и поетска дела
оплеменила су јесењидвоброј за2022. и то не само због праћења савременог сензибилитета и кретања
у поезији и прози, него и због заступљености књижевно-научних врста, дакле путописа и есејистике.
Ту су и прикази издања савремених књижевних стваралаца са јужнословенских простора и људи
којих ћемо се сећати по њиховој поезији. Занимљива је ризница живота, духа и људи из Брчког,
изврсном синтагмом названа „Чувари брчанског духа“. Међу текстовима којима сам се поново
вратила је и рецензија Мирјане Штефаницки Антонић о поезији једне новосадске песникиње Беисе
Романић чије ми се име намах учинило познато. Помислила самна гђу Романић (станујемо у истој
згради, на истој адреси) ина то како је нисам срела још од пандемијске године, али ни на крај памети
ми није било да је то заправо она и да пише поезију!Срећна сам што сам је „срела“ баш ту, на

страницама „Сусрета“. Ето још једног, додуше сасвим личног, разлога зашто су „Сусрети“ важни, а
на уму ми је лепа изјава Хорхеа Луиса Борхеса, парафразираћу је, да му је увек било важније оно што
је прочитао од оног што је он написао…
Овим својеврсним водичем на 474 стране доминирају културни и друштвени паралелизми и
све рубрике су конвергентне по логици развојног лука у кључу референтног појма „сусрети“.Преглед
овог издања представља складан преплет ревитализоване традиције са промишљеном модерношћу и
слику поетичког плурализма сачињену од прилога аутора млађе и старије генерације, али и одмерену
интердисциплинарност која сажима сценску уметност, тј. театар, књижевност, језик, културу,
цртеже. Захваљујући свим релевантним сегментима, часопис ваља мапирати у актуелном
времену и у ширем простору.

25. новембра 2022.
Мр Ивана Илић Киш
уредница издавачке делатности Српског народног позоришта, Нови Сад